Registruj se | Zaboravili ste lozinku?

Crkva Svetog Ahilija-Arilje

Broj strana 3
Ime Crkva Svetog Ahilija-Arilje
Predmet Istorija
Institucija Srednja škola
Cena 50 poena
Ocena kvaliteta 0 / 0 (100%)
Dodato 09-03-2011
Dodao matija
Preuzeto 4
Veličina dokumenta 0 KB
Format dokumenta doc
Ključne reči crkva , moravska episkopija , srpske crkve , gra?evina , ahilije , arilje , zadu?bina , milutin , kralj , nemanji?i
Format: doc
Cena: 50 poena
Opis materijala:
Crkva svetog Ahilija, ko je podigao, njene specifičnosti.
Sadržaj:
ARILJE



Crkva Svetog Ahilija je smestena na jednom uzvisenju u sredistu danasnjeg Arilja.Podignuta je krajem 18.veka, I zaduzbina je kralja Dragutina koji je bio kralj Srbije od 1276. do 1280. ,sto nam pokazuje natpis visoko u prstenu tambura.sredinom 14. veka hram je jos uvek ukrasavan,jer je tek u doba cara Dusana dobio veliki metalni horos. U doba turskih osvajanja crkva je bila zapustena, kako se vidi iz zapisa koji je pripadao crkvenoj biblioteci.Od sredine 17. I kroz 18. vek saznajemo ponovo za neke ariljske mitropolite,sto ukazuje da je hram obnovljen. Ovo se jedini izvori o proslosti manastira koji su se sacuvali. Crkva je posvecena Svetom Ahiliju, malo poznatom episkopu 4.veka iz severne Grcke..

Ona ima osnovu jednobrodne gradjevine sa narteksom i egzonarteksom ,a podignuta je u Raskom stilu, ona je jedinstvena po svojim vitkim,izduzenim proporcijama I fasadama. Belo okreceni zidovi, na prvi pogled podsecaju na novije crkvene gradjevine, I ne privlaci paznju neupucenih. Ove osobenosti arhitekture Arilja nastale su pod zapadnjackim uticajima, I cine ovu zaduzbinu veoma zanimljivim arhitektonskim spomenikom. Ipak glavna zanimljivost Arilja jesu zidne slike, pomocu kojih se moze mnogo saznati o epohi u kojoj su nastale. Svakako najzanimljiviji deo tih fresaka predstavlja galerija portreta , vecim delom savremenih licnosti, najveca je koja se cuva u jednom srpskom srednjovekovnom manastiru 18. veka. Skoro svi dotadasnji vladari iz kuce Nemanjica, neki njihivi srodnici, svi arhiepiskopi od osnivanja srpske samostalne crkve, pa cak I nekoliko moravickih episkopa, koji su zauzeli mesto u najnizoj zoni naosa I priprate, zauzimajuci tako proctor odredjen za stare I priznate svetitelje.

Medju ovim portretima najpre privlace paznju,vec pri ulazu, tri lika na juznom zidu unutrasnje priprate, ne samo zbog svoje ocuvanosti, nego vec zbog likovnih kvaliteta. U sredini je ktitor, kralj Dragutin, sa modelom hrama u rukama, uz njega je njegov brat Milutin, tadasnji vladar Srbije. Sa druge strane je lepa Madjarica Katelina, njegova zena. Sva tri lika su natprirodne velicinei okrenuta prema posmatracu zauzimaju posebno mesto u razvoju srpskog srednjevekovnog portreta. Idealizacija likova ne ogleda je samo u bogatstvu odece nego I u dostojanstvenosti stavova. U blizini roditelja, na susednom zidu, nalaze se Dragutinovi sinovi Urosic I Vladislav. Dvojici princeva sudbina nije bila naklonjena. Posto je umro mlad stariji Urosic nije dospeo na presto, pa je kasnije po smrti sahranjen u arilju,I ti uzivao slavu svetitelja iz cijih mostiju istice miro. Vladislav je nestao u postojbini svoje majke, gde je potrazio utociste posle neuspelih pokusaja da zauzme srpski presto.

Posebno mesto u naosu Arilja zauzimaju Stefan Nemanja, Stefan Prvovencani, Uros I I njegova zena Jelena koji su u kasnim godinama zivota ili pred smrd postali monasi, te tako I naslikani. Oni se za razliku od Dragutina I MIlutina nalaze u molitvenom stavu, smerno obracajuci se za zastitu Hristu. Za razliku od njih sestoro srpskih arhiepiskopa, pocevsi od Save, deluju skoro kad dezzivotni odisuci svojom ukocenoscu. Preostale zidne povrsine u priprati, pored ktitorskih portreta, istorijskih kompozicija I Vaseljenskih sabora,ispunjavaju opsirno izlozena scena Zrtve Arvamove na istocnom I Loze Jeseja, zauzimaju ceo zapadni zid. U najnizem delu su stojece figure svetitelja, medju kojima je pocasno mesto dobio I sam Sveti Ahilije,patron hrama. U oltarskom prostoru je Poklonjenje agnecu I nad njim pricesce apostola. Ciklus Velikih praznika I stradanja smesteni sun a visokim I tesko preglednim zidovima… Pojava izvesnih ikonografskih novena na ariljskim freskama ne predstavlja iznenadjenje. Druga polovina 18. veka je vreme kada u vizantijskoj umetnosti, a posebno u slikarstvu, dolazi do krupnih stilskih promena. Ta epoha poznata je kao renesansa Paleologa. Stara shvatanja su se menjala pod uticajima novih. Medju slikarima tog doba bilo je onih koji su bili sposobni za prilagodjavanje, ali I onih koji nisu mogli ili hteli da private nove ideje I nova resenja. Otud malobrojna ocuvana umetnicka dela te epohe koja pokazuju cudnu slikarsku raznovrsnost. Zidna dekoracija manastira Arilje iz 1295/1296 godine ilustruje tu opstu situaciju na vrlo sugestivan nacin. To je jedno strogo ozbiljno slikarstvo.



Gradjevina


Slični materijali



Komentari za materijal "Crkva Svetog Ahilija-Arilje"

Niko nije proverio ovaj materijal. Budite prvi i objavite svoje mišljenje.



Objavite svoje mišljenje

Uloguj se da ostaviš komentar