Registruj se | Zaboravili ste lozinku?

Revizor

Broj strana 4
Ime Revizor
Predmet Srpski jezik
Institucija Srednja škola
Cena 10 poena
Ocena kvaliteta 1 / 1 (50%)
Dodato 19-03-2011
Dodao jebac
Preuzeto 35
Veličina dokumenta 0 KB
Format dokumenta odt
Ključne reči revizor , gogolj
Format: odt
Cena: 10 poena
Opis materijala:
Sadržaj:
NIKOLAJ VASILJEVIC GOGOLJ

Nikolaj Vasiljevic Gogolj rodjen je 1809. godine u Sorocincima u Mirgorodskom okrugu. Skolovao se u Poltavi, zatim u Njezinu, gde se osecao strancem, kao da je “zalutao u tudjinu”. Skolovanje nastavlja u Petrogradu, u kome ce upoznati jedan drugi svet, svet sitnih cinovnika, malih ljudi,o cemu ce takodje pisati u svojim Petrogradskim pricama. Bio je profesor istorije na univerzitetu, ali bez uspeha.

Gogolj je bio prijatelj pesnika romanticara – Zukovskog i Puskina. Napustio je profesiju predavaca i posvetio se knjizevnosti. Prva njegova zbirka pripovedaka je Veceri na salasu kod Dikanjake (1831), a druga, pod istim naslovom, izlazi naredne, 1832. godine. Sledece njegove zbirke su Arabeske, zatim knjiga Mirgorod, u kojoj je i velika pripovest Taras Buljba. Potom dolaze Petrogradske price.

Njegov kriticki realizam posebno ce do izrazaja doci u antologijskoj prici Sinjel, kao i u prvom delu romana Mrtve duse i komediji Revizor.

Pred kraj zivota, u dva navrata, 1845. i 1852.godine, spaljivao je nastavak, drugi deo svojih Mrtvih dusa.

Gogolj je slikao svakodnevni zivot, prvenstveno sumornu i mracnu stranu zivota. Opisivao je:

- zaostalost sela i siromastvo seljaka
- predanja, verovanja i fantasticne predstave coveka na selu
- epsku proslost, junake i podvige koje ce suprotstaviti nistavnoj stvarnosti
- sitne cinovnike, podanistvo i strah, na jednoj strani, i bezosecajnost i tiraniju, na drugoj strani

Svojim delom uticao je na srpske pisce: na komediografski rad Branislava Nusica (Sumnjivo lice), Milovana Glisica i na Stevana Sremca.






















STRUKTURA GOGOLJEVE KOMEDIJE

Komedija ima pet cinova:

PRVI CIN

Za mesto radnje uzeta je provincijska sredina i sve drustvene strukture: sudstvo, zdravstvo, obrazovanje. Glavne uloge: nacelnik grada Anton Antonovic, direktor bolnice Zemljanika, sudija Amos Fjodorovic Ljapkin Tjapkin, skolski nadzornik Luka Lukic, postar Ivan Kuzmic, varoske spahije Dopcinski i Bopcinski … Lik koji je iznad njih, koji pokrece radnju jeste Hljestakov, sitni cinovnik iz Petrograda.

Nacelnik je pozvao u kancelariju sve glavne ljude u gradu da im saopsti iznenadnu I neprijatnu vest koja glasi: Dolazi nam revizor. Iz njegovih reci saznajemo da u bolnici vlada prljavstina, bolesnici lice na kovace, nema bolesnickih lista i dijagnoza, sve zaudara na kupus, pusi se duvan. U sreskom sudu je opsti nered. Sudija uzima mito- lovacke kucice, nacelnik sve sto mu padne saka- skupocenu bundu, sal ili bilo sta drugo.

Dolaze spahije Dopcinski i Bopcinski sa vescu da je u gradskoj gostijonici cinovnik. Da se zove Ivan Aleksandrovic Hljestakov, da je tu vec dve nedelje. Nastaje dilema sta raditi. Ipak, spremaju se da svi odu u gostionicu i potraze revizora, ali kako kad ne znaju nista o njegovom izgledu.

DRUGI CIN

Mesto desavanja je gostionica odnosno soba u kojoj su odseli Hljestakov i njegov momak Osip. Vec je drugi mesec kako je Hljestakov iz Petrograda krenuo na put, a nikako da stigne na cilj- do svijih roditelja. U gradu nista ne placa, gostionicar preti da ce ga prijaviti vlastima i oterati u zatvor.

Nastaje izuzetno komicna situacija koja se gradi na zabuni, nesporazumu i uzajamnom strahu.

TRECI CIN

Razgovor nacelnikove zene Ane Andrejevne i kcerke Marije. I one su uzbudjene jurnjavom koja je nastala u gradu. Dopcinski im javlja da ce u njihovu kucu na smestaj doci revizor i da ona, Ana Andrejevna, sve dobro pripremi.

Nacelnik dovodi u kucu uglednog gosta. Do izrazaja prvo dolazi provincijski du nacelnikove zene i kcerke. One su fascinirane prisustvom i pricom Hljestakova o petrogradskom zivotu. Posto u pitanjma prelaze sa teme na temu, to je dokaz njihove neizivljenosti i potrebe za zivotom u velikom gradu i svetu otmenisti.

Hljestakov , u pricanju, gubi granicu izmedju istinitog I izmisljenog. Njegova prica ima svoje dejstvo. Nacelnik i svi oko njega drhte od straha, a on, dok prica, zivi zivot o kome je sanjao kao sitan cinovnik.

CETVRTI CIN

Do kraja se uoblicava motiv korupcije i podmicivanja kao sredstva u ocuvanju polozaja u drustvu. Korupcija i malogradjansko ponasanje malih ljudi u malom mestu spram vaznih licnosti, uveliko su dosli do izrazaja, sto dobija i vanvremensko znacenje.

Prvo Hljestakovu dolazi Ljapkin Tjapkin, sudija. Prilazi zaplaseno, iz ruku mu ispada pripremljen novac. Videci povoljnu priliku, Hljastakov ga uzima na zajam. Ali, pored sklonosti da podmicuje, on ima jos jednu crtu: potrebu da svakog od bliznjih podkazuje i jos vise obelezi greskama i nedostacima, kako bi sebe prikazao u sto boljem svetlu.

Dolaze i trgovci koji se zale na nacelnika. Njegova gramzivost popsima takve dimenzije da se nicega ne libi- sve nosi, pa cak i suve sljive koje u buretu stoje i po sedam godina. Da bi sto vise dobio, on i po dva rodjendana slavi godisnje. Zatvara ljude i u zatvoru ih hrani slanom ribom, ne dajuci im vodu. Nacelnikovu bahatost i samovolju potvrdjuje i zena jednog podoficira, cijeg je muza nezakonito oterao u vojsku a nju isibao.

Hljestakov se naizmenicno udvata nacelnikovoj zeni i kcerci, da bi se na kraju stekao utisak kako on prosi nacelnikovu kcerku. Hljestakov pise pismo prijatelju, novinaru, u Petrograd, ciji ce se sadrzaj otkriti na kraju. Odlazi u kocijama, sa izgovorom da ce to biti nakratko, a nacelnikova porodica ostaje presrecna sto je sve dobilo takav nesluceni obrt.

PETI CIN

Ovaj cin donosi resenje, ali na nacin kako je komedija i pocela. Na pocetku ovog cina data je slika malogradjanske porodicne srece. Nacelnik u udaji kcerke vidi izuzenu sansu za svije napredovanje u sluzbi. Verujuci da se visoko vinuo, izrice pretnje i osvetu svima koji su se zalili na njega.

Da bi prikazao mentalitet i licemerje kako cinovnickog tako i trgovackog sveta, Gogolj i treci put na pozornicu izvodi i sudiju, upravnika bolnice, trgovce i policajce. Svi dolaze da nacelniku cestitaju na udaji kcerke i da sa njim podele “zadovoljstvo” i srecu.

A onda- sok za sve njih. Dolazi postar sa pismom Hljestakova koje je upuceno prijatelju u Petrograd. Pocinje citanje pisma u prisustvu svih. U njemu je Hljestakov podsmeh upucen svima koji su uvereni da nesto znace u tom provincijskom zivotu.

Pismo otkriva da Hljestakov nije nikakav revizor, niti neka vazna licnost, vec slucajni prolaznik i prevarant, te da je nacelnik sa svojom porodicom izigran i kao ostali ismejan.

i dok jos traje stanje izazvano brukom koja je dosla sa pismom, stize gromovita vest o dolasku pravog revizora. Ova vest je pretvorila sve prisutne u skamenjenu grupu. Sve se pretvara u nemu scenu, u kojoj nema ni pokreta ni reci.

Tako se zavrsava Gogoljeva komedijau kojoj, na prvi pogled, sve deluje obicno, a opet izuzetno i neponovljivo.


Slični materijali



Komentari za materijal "Revizor"

volx
20:05 04-05-2017
o autoru nema nista o delu
Uki
20:25 29-04-2012
Veoma lepo napisano, svaka cast.



Objavite svoje mišljenje

Uloguj se da ostaviš komentar