Registruj se | Zaboravili ste lozinku?

Jovan Dučić - Jablanovi (analiza pesme)

Broj strana 2
Ime Jovan Dučić - Jablanovi (analiza pesme)
Predmet Srpski jezik
Institucija Osnovna škola
Cena 10 poena
Ocena kvaliteta 0 / 0 (100%)
Dodato 13-08-2012
Dodao capek
Preuzeto 14
Veličina dokumenta 0 KB
Format dokumenta docx
Ključne reči vrsta stiha , strofe , rime; tematika pesme , osnovni motivi pesme , stilsko- izra?ajna sredstva , detaljna analiza pesni?kih slika
Format: docx
Cena: 10 poena
Opis materijala:
JABLANOVI
Jovan Dučić
Pesmu „Jablanovi“ čine tri katrena, dakle, tri strofe od po četiri stiha; rima je obgrljena (abba, cddc, effe), vrsta stiha- paralelni dvanaesterac (6+6). Pesma u celini izgleda ovako:
Zašto noćas tako šume jablanovi,
Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.

U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i sivu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume, čudno, i drhću u svodu.

Sam, kraj mutne vode, u noći, ja stojim
Ko potonji čovek. Zemljom prema meni,
Leži moja senka. Ja se noćas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.
Smisao pesme je egzistencijalni strah, strah od smrti. Pesma “Jablanovi” donosi subjektivni doživljaj prirode. Umetnički pejzaž izjednačava se sa stanjem u ljudskoj duši, a to je Dučić jasno eksplicirao u svojoj pesmi “Podne” : “ Sve je tako tiho. I u mojoj duši
produženo vidim ovo mirno more...”
Pejzaž čini slika u kojoj dominiraju jablanovi, iza kojih je mesec na zalasku sa obrisima brežuljakaza koje će zaći. Pozadinu pesme čini crna, mrtva noć, a u prvi plan izbija pored jablanova, prizor vode, olovno mirne i sive u čijoj se dubini nazire izvrnuta slika jablanova, sa mesecom, sivim nebom i čovekovom senkom. To je vizuelna slika koju bi slikar mogao sa mnogo uspeha nacrtati, a uz ovu vizuelnu sliku dao je Dučić I akustičnu sliku, u čijoj pozadini je tišina poentirana mrtvilom noći i mirnoćom vode, dok se u prvom planu nalazi šuštanje jablanova- 4 puta naglašeno u pesmi. Pesma započinje nizom upitnih rečenica koje predstavljaju pitanja bez odgovora I kojima se uvodi radoznalost, otkriva se da pesnika muči tajna, želja da tu tajnu odgonetne. Prilogom “tako” iz prvog stiha: ”Zašto noćas tako šume jablanovi”,
postiže se iluzija da jablanovi šume tu odmah pored nas , otuda će se ovaj prilog tri puta ponoviti tokom pesme. Na sličan način deluje i onomatopejski glagol – šume- Za šuštanje jablanova u pesmi se uporno pita. No, ne bi se tako uporno pitalo da je u pitanju obično šuštanje – dakle odgovor je u nekoj drugoj, skrivenoj, važnijoj pojavi koja pripada duhovnom svetu. Spoljašnji šum prekvalifikuje se u duševni nemir. Pesma je napisana u pripovedačkom prezentu- šume, drhću, stojim, strepim- time se sugeriše neposredno prisustvo čulnog sveta, i aktivno učešće lirskog subjekta u njegovom percipiranju. Pesma počinje subjektivnom intonacijom, a ubrzo sledi privid objektivne deskripcije- žuti mesec sporo zalazi za hume, a senka jablanova ogleda se u sivoj, mutnoj void- da bi kraj pesme bio ponovo subjektivno intoniran sa semantički naglašenim prvim licem- ja stojim, ja se noćas bojim itd... Središte pesme je, dakle depersonalizovano- slika noćnog pejzaža data je u trećem licu. Taj pejzaž kreće se od najudaljenije tačke – kosmičkih daljina, prizor meseca, ka crnim humovima na horizontu, do sive I mutne vode da bi se fiksirala senka pesničkog subjekta ove pesme, a onda se svela na njegovo duševno stanje. Duševno stanje tako je postal krajnje ishodište pesme, glavna poenta pesme. Čitav pejzaž podredjen je osnovnoj ideji straha od smrti, a jablanovi šume upravo zato što je pesnički subjekat usamljen i oseća strah pred životom.









Slični materijali



Komentari za materijal "Jovan Dučić - Jablanovi (analiza pesme)"

Niko nije proverio ovaj materijal. Budite prvi i objavite svoje mišljenje.



Objavite svoje mišljenje

Uloguj se da ostaviš komentar