Registruj se | Zaboravili ste lozinku?

Priprema za čas Mračajski proto Petar Kočić

Broj strana 4
Ime Priprema za čas Mračajski proto Petar Kočić
Predmet Pripreme za čas srpskog jezika i književnosti
Institucija Srednja škola
Cena 50 poena
Ocena kvaliteta 2 / 0 (100%)
Dodato 02-12-2012
Dodao suzana2012
Preuzeto 52
Veličina dokumenta 0 KB
Format dokumenta docx
Ključne reči mracajski , proto , petar , kocic , srednja skola , priprema za cas , plan casa , nastavni plan , srpski jezik , analiza dela , obrada dela
Format: docx
Cena: 50 poena
Opis materijala:
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Српски језик
ШКОЛА: ЈУ Економска школа
РАЗРЕД: III
МОДУЛ: Књижевност од романтизма до половине XX вијека
НАСТАВНА ТЕМА: Књижевност прве половине XX вијека
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Мрачајски прото Петар Кочић
• ТИП ЧАСА: обрада новог градива
• ОБЛИЦИ РАДА: фронтални
• НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: усмено излагање, наставни разговор, рад на тексту
• НАСТАВНА СРЕДСТВА: табла, креда, уџбеник, свеска
• ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: подсјећање на живот и дјело Петра Кочића; упознавање начина карактеризације лика на примјеру једног од најупечатљивијих Кочићевих јунака.
• ВАСПИТНИ ЦИЉ: гајити љубав према књижевности и побудити саосјећања са људима тешких судбина; истицање грешке стварања предрасуда о некоме.
• ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: изазвати поштовање свих људских судбина кроз тумачење приповијетке; пробудити жељу за даља истраживања у свијету књижевности и оспособити ученике за самостално истраживање и рјешавање проблемских задатака.

УВОДНИ ДИО ЧАСА
Подсјећање на податке везане за живот и рад Петра Кочића (1877-1916): живот посвећен борби за слободу свог народа због чега је стално сумњичен и прогоњен, био уредник „Отаџбине“, учествовао у стварању јединственог ослободилачког покрета Срба против аустроугарске власти, посљедње ријечи изговорене и записане пред смрт биле су : У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме, и умријех.; дјела: збирке приповједака С планине и испод планине, Јауци са Змијања и двије драме Јазавац пред судом и Суданија.


ГЛАВНИ ДИО ЧАСА
Ученици су на претходном часу добили задатак да прочитају предвиђену приповијетку те да прибиљеже евентуална запажања, како би на часу могли активно учествовати у интерпретацији. У главном дијелу часа наставник са ученицима анализира дјело.
Приповијетка почиње дијалогом, писац нас директно укључује у једну ситуацију, у један разговор. Разговор се води између два лица од којих једно радознало запиткује и то је писац, а друго одговара и то је Стевица. У првом пасусу Стевица нам наговјештава какав је то човјек који толико занима писца.
 Шта сазнајемо од Стевице о том чудном човјеку?
Сазнајемо да никога не воли, никог не трпи, никоме не вјерује, мрзи сав свијет, а нарочито родбину. Сина је отјерао од себе, попадију тукао и мучио толико да је умрла, сваку жену зове Ђурђијом, у чему има заједљивости, подругљивости и злобе, од давнина мрзи кућу из које је Стевица. Нигдје не ноћи, нити једе, код себе ником не да преноћити, не вјерује хришћанину па ма ко он био, у град не одлази, нарочито откако су Швабе дошле у Босну. (Предвиђено је да се овај одговор подијели на неколико ученика због количине информација.)
 Шта откривамо о протином животу под Турцима?
Откривамо да му је живот био страдање, да су га једном хтјели набити на колац, да су му пријетили да ће га на ражањ натаћи, да су га једном свукли и држали голог два дана у гвозденим оковима под врелим сунцем уз разбукталу ватру. На основу досад изнесеног можемо да закључимо да је мрачајски прото био бунтовник хајдучке, непокорне крви, затворен у себе, окренут против цијелог свијета.
 Кога окривљује прота за све своје муке?
Џибукару и жену Ђурђију.
Док иду према циљу наратор Стевица наратор Стевица пружа нове информације о том човјеку настране ћуди. Због свега што му се десило и што је искусио од људи, он живи самотничким животом: не држи слуге, све сам ради, има коња којег воли "више него ишта друго на свијету ", има и једног пса. Тада Стевица и писац стижу пред протину кућу и Стевица показује страх који чак прелази у успаниченост: "Не знаш ти, кажем ти, још каква је то ствар! Можемо и настрадати. Истина, он ме не мрзи као оца, али..." Помало се освјетљава веза Стевица – прота. Између њих је мржња, генерацијска нетрпељивост, али зашто је то тако још се не открива. Стевица је први из свог рода који ће му се приближити, ући у његов простор, па отуда и страх.
 Слика авлије је застрашујућа у својој празнини. Каква је протина авлија?
"Нигдје живота. Мртва, дубока тишина, све пусто, суморно, тешко..." Једини знак живота је пчелињак и пчеле које брује потмуло и уједначено. Заједно са наратором и читалац гледа у двориште и угледа проту који непомично сједи, ослоњен на "голе, сувоњаве лактове, па укочено блесасто зури у нешто пред собом", изгледа тежак и суморан и као такав слио се са амбијентом око себе. Насупрот спољашњој статичности и миру, слика наговјештава унутрашњи немир и растрзаност. У сљедећој слици прота се тргне, смота цигару, припали је и почне пушити, а одмах затим је спусти у низ запаљених цигарета поред себе. Ова слика нам говори о особи слабих нерава која нема стрпљења да нешто изведе до краја. А кад прота почне да тешко, уморно шапуће, преврће очима и млати рукама, закључујемо да је он човјек потпуно сатрвених нерава. У наставку приповијетке писац примјењује поступак самоиспољавања у карактеризацији, гдје мрачајски прото сам открива своју мрачну и загонетну природу. Сусрет је за проту неочекиван и његово реаговање је помало застрашујуће. Његово питање упућено странцу: "А ко си ти?! Оклен си? Шта сам ти крив?!...Шта ћеш ти од мене?..." указује на присуство сталног страха, неизвјесности и кривице која му се, вјероватно, ко зна од када приписује. А онда схвативши да су гости измакли пажњи пса и слободно ушли у његов простор, без размишљања узима пушку и убија га јер га доживљава као издајицу. Наставља да се чуди како су могли ући непримјећени јер је он разрадио читав звучни систем којим се штитио од непозваних. Пошто је убио пса, преостао му је још један пријатељ.
 Ко му је тај пријатељ и како се прото понаша према њему?
Једини пријатељ му је коњ. Прото се према њему односи с посебном њежношћу, тепа му као дјетету јер му је он једино драго и блиско биће.
 Шта нам то говори о проти?
Говори нам да у њему ипак има љубави иако нам се досад чинило да њиме влада искључиво мржња.
Прото се према Стевици обраћа са омаловажавањем, вријеђа га, назива га Џибиним пашчетом. И сад ћемо напокон сазнати узрок те огромне мржње. Сазнајемо да су Стевичин дјед и отац стално тужили проту код владике, па код турског и швапског суда. Због тога га је стално стизала непријатност, нека казна, испаштање, а врхунац је кад је Џибукарду и Ђурђију, своју жену, затекао у кући и чуо како му раде о глави. Осветио им се ватром коју је потпалио и којом их је угушио и отровао. Сад се види одакле презир према женама – због склоности ка невјерству, због чега су све оне Ђурђије, невјернице, и мржња према комшији и ближњем по вјери као издајици. Та мржња се не гаси. Године пролазе, а она никако да утихне.
Осим ове приче о нетрепељивости према Џибукардиној породици и невјерству жене Ђурђије, ништа друго прото није испричао, али и писцу, и наратору, и читаоцу је јасно да је мрачајски прото много у животу пропатио. Али прото се не отвара. Ако се имало и отвори, изнова се враћа у своју склупчаност, затвара у своју дубоку и мрачну унутрашњост. Јер кад је завршио своју кратку причу на питање писца да ли је много патио, прото узвраћа осорно, кроз дерњаву: "Јесам. А шта је теби за тим? Шта сам препатио не казујем свијету!"
Причу писац завршава сличношћу проте и природе. Мрак овладава и протин мрачни лик се губи у њему. Лик проте је пројектован и на околну предметност. Све је у симболичкој вези и подударности. Као што је прота издвојен, усамљен, отуђен тако је и његова кућа издвојена, издигнута на брежуљку.
 На шта подсјећа протин подрум са забрављеним вратима?
Подсјећа на протину душу закључану ћутањем.
 А протина авлија, у којој је све "пусто, суморно, тешко"?
То је симбол његовог духовног свијета, суморног и мрачног стања.
 Међутим, ипак уочавамо да није све потонуло у мрак, иако он односи превагу. У којим ситуацијама се може видјети да у проти ипак постоје искре љубави и човјечности?
Из односа према коњу, непознатог госта служи кафом и има потребу да прича о својој прошлости и у ријечима на крају : "Дјецо, црна је ноћ на земљу пала. Свак себи! Тражите конак!"

ЗАВРШНИ ДИО ЧАСА
И, коначно, какав је лик мрачајски прото?
О томе колико је у животу пропатио говори његово бјежање од људи и затварање у свој осигурани простор, затим неповјерење према њима и страх од њих, и на крају његова силна мржња према њима. Јер мрачне стране живота и зло које су око њега сијали људи загорчавали су му живот, и рањавали душу. И какав је сад његов прави однос према људима? Можда је све што говори и ради манијачки гњев, а можда се од гордости прави безуман, над својим ужасним животом. Можда зато бурна реакција на питање да ли је много пропатио: "Јесам. А шта је теби за тим? Шта сам препатио не казујем свијету!" Дивљим својим карактером мрачајски прото је против интелигенције у себи, а управо том интелигенцијом се бори против пријатеља и непријатеља око себе. Он је паћеник који је надживио своје срце. И као такав он у очима читаоца не остаје као негативно обојен лик него изазива симпатије и сажаљење.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ:

Мрачајски прото
Петар Кочић (1877-1916)
- збирке приповједака С планине и испод планине, Јауци са Змијања и двије драме Јазавац пред судом и Суданија
-мрачајски прото - никоме не прашта, никога не прихвата, неповјерљив, паћеник, до краја затворен у себе, издат и повријеђен од стране најближих;
-веза између лика и природе;
-веза између лика и околне предметности.


Slični materijali



Komentari za materijal "Priprema za čas Mračajski proto Petar Kočić"

nikola95nino
22:29 10-01-2013
Sam materijal bi mogao da se koristi kada bi se malo više obradio. 2+
brujics
23:12 24-12-2012
Da, ali ne mnogo jer je pripovetka prepricana a nije ura?ena prava analiza glavnog lika, osecanja pejsaža,itd.



Objavite svoje mišljenje

Uloguj se da ostaviš komentar