Registruj se | Zaboravili ste lozinku?

"Slovo ljubve" Despot Stefan Lazarević priprema za čas

Broj strana 23
Ime "Slovo ljubve" Despot Stefan Lazarević priprema za čas
Predmet Srpski jezik i knjizevnost
Institucija Srednja škola
Cena 50 poena
Ocena kvaliteta 0 / 0 (100%)
Dodato 21-09-2014
Dodao Nikolakasalovic
Preuzeto 23
Veličina dokumenta 0 KB
Format dokumenta docx
Ključne reči despot stefan lazarevic , slovo ljubve , priprema za cas , stefan lazarevic , slovo ljubve priprema za cas
Format: docx
Cena: 50 poena
Opis materijala:
Priprema za cas srpskog jezika i književnosti, prva godina gimnazije, nastavna jedinica "Slovo ljubve"
Sadržaj:
Школа и разред: Гимназија, I/1

Датум одржавања часа: 25. II 2013.г.

Време одржавања часа: 10:10 - 10:50

Час по реду: 5. (пети)

Редни број часа у школској години: 80.

Предметни наставник: Александра Радуловић

Наставна тема: Средњовековна књижевност

Наставна јединица: Деспот Стефан Лазаревић „Слово љубве“

Тип часа: Интерпретација песме у прози

Облици рада: индувидуални и фронтални
Наставни циљеви:
Образовни циљеви часа: ширење сазнајних видика ученика, проучавање књижевног дела средњевековне књижевности, упознавање са стваралаштвом деспота Стефана Лазаревића, поетских особености његовог дела „Слова љубве“ и развијање критичког мишљења.
Васпитни циљеви: развијање исправних моралних судова, васпитање на хуманистичким начелима поштовања и љубави међу људима, развијање код ученика осећај за високе уметничке квалитете и читалачких навика.
Функционални циљеви: оспособити ученике да разумеју и тумаче језичке, стилске и жанровске проблеме који се налазе у овом и оваквим делима, пробуђивање смисла за увиђање битних детаља, навикавати ученике да износе своје мишљење о делима.

Наставне метoде:
Обавештајне: монолошка, дијалошка, текст метода и метода показивања.
Опште: анализа, синтеза, дедукција.
Стручне: биографска, историјска, рецепционистичка
Наставни принципи:
Принцип научности, принцип примерености, принцип свесне активности, принцип систематичности и поступности, принцип економичности, принцип трајности знања вештина и навика.

Наставна средства:
Основна наставна средства: Читанка са књижевнотеоријским појмовима за други разред основне школе, Љиљана Николић и Босиљка Милић, „Завод за уџбенике и наставна средства “, Београд, 2007.г., свеске, табла, креда.
Помоћна наставна средства: хамер са сликама.

Литература за ученике: Љиљана Николић и Босиљка Милић, Читанка са књижевнотеоријским појмовима за други разред основне школе, „Завод за уџбенике и наставна средства “, Београд, 2007.г.

Литература за наставнике:
1. Деретић, Јован, „Историја српске књижевности“, Просвета, Београд 2004. г.
2. Драгиша Бојовић, „Трпеза премудрости“, Центар за црквене студије, Ниш, Друштво Рашка школа, Београд, 2009.г.
3. Љиљана Николић и Босиљка Милић, „Читанка са књижевнотеоријским појмовима за други разред основне школе“, Завод за уџбенике и наставна средства , Београд, 2007.г.
4. Милија Николић, „Методика наставе српског језика и књижевности“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.г.
5. Павле Илић, „Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси- методика наставе“, Змај, Нови Сад, 2006.г.
6. Тања Поповић, „Речник књижевних термина“ Логос Атр, Београд, 2007.г.

Артикулација часа:
- уводни део часа (око 5 минута)
- главни део часа (око 30 минута)
- завршни део часа (око 5 минута)
- Уводни део (oko 5 минута)

Након записивања часа, да бих припремила ученике на разговор о наставној јединици „Деспот Стефан Лазаревић ¬¬¬¬¬¬¬'Слово љубве' “ која је по плану за час, постављам питања којима успостаљам везу са градивом које су они већ учили, а у циљу што бољег разумевања, допуњавам њихове одговоре.
- Шта знате о српској средњевековној књижевности?
Књижевност средњег века или стара српска књижевност везује се за утемељивање хришћанства у доба Немањића, а на словенским просторима, са појавом првог словенског књижевног језика и првих књига. Њен интезивни развој почиње са Савом Немањићем, од XIII века, са првим оргиналним песничким и прозним делима и траје све до гашења српске државе у XV веку, мада је и после гашења државе наставила да се ствара али не више тако интензивно, па њене одјеке налазимо и у XVII веку.
- Каква је то књижевност?
Српска средовековна књижевност, као и све уметности тог времена, има религиозно обележје јер је стварана искључиво у манастирима, стварали су је побожни људи за потребе цркве и црква је била извор српске духовности у низу векова.
- Шта је стварано у српској средњовековној књижевности?
У српској средњовековној књижевности стварана је поезија и проза. Поезија у виду молитви, химни и похвала, а од прозних најзначајнија су житија, затим летописи, родослови, повеље, хронике, записи.
- Набројите ми неколико писаца и дела из овог периода српске књижевности
То су: Сава Немањић- „Живот св. Симеуна“, Теодосије- „Живот св. Саве“, Константин Филозоф- „Живот деспота Стефана Лазаревића“, деспот Стефан Лазаревић- „Слово љубве“, Јефимија- „Похвала кнезу Лазару“ и др.
Најављујем им данашњу наставну јединицу и записујем на табли наслов:
Деспот Стефан Лазаревић ¬¬¬¬¬¬¬„Слово љубве“

Главни део часа (око 30 минута)

Пошто сам записала наставну тему на табли, а будући да су ученици унапред упознати са њом, постављам питања и одговоре ученика допуњујем, а одређене податке записујем на табли:
- Шта знате о деспоту Стефану Лазаревићу?

Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, рођен је 1377.г. у Крушевцу. Српском државом је управљао када је било најтеже, неколико година после Косовске битке, од 1392-1427., у време несређених политичких и економских прилика. Али иако млад био је изузетно мудар и способан владар и ратник, па је упркос вазалном односу који је обавезивао да се бори на турској страни успео да створи стабилну државу која се простирала од Дунава до Скадра и Јадранског мора.
Показујем деспотову фреску из манастира Манасије, објашњавам им да је то ктитирска композиција, затим им показујем карту српске држава у време деспота Стефана Лазаревића.


Деспот Стефан Лазаревић, ктиторска композиција из манастира Манасије


Био је први српски владар, после Стефана Првовенчаног, који је волео књиге и био даровити писац. Високо образовање је стекао на двору, у првом реду од мајке Милице и рођаке Јелене (Јефимије), као и читањем разних књига и зборника. Осим српскословенског, добро је познавао и грчки, а највероватније и латински, такође је много и путовао, многе земље видео и упознао се са многим владарима.
За нас је он веома значајан из два разлога. Прво био је велики градитељ и обновитељ цркава и манастира по којима је отварао школе. Таква је ресавска школа у манастиру Манасија, чији је задатак био да се описмењавају млади, да се преписују старе књиге и са страног језика преводена српскословенски језик. Други разлог је што је и сам био врло даровит писац.
Показујем манастир Манасију у коме је деспот основао ресавску школу.

- Шта је деспот Стефан Лазаревић написао?
Деспот Стефан Лазаревић је написао: (записујем на табли) „Похвално слово кнезу Лазару“, „Натпис на мраморном стубу на Косову“ и „Слово љубве“. Свој песнички дар је испољио и у низу повеља, у којима се могу наћи трагови праве поезије.
Говорим ученицима да отворе читанке на 158 страну и читам „Слово љубве“. Након читања објашњавам непознате речи:
певац - старозаветни псалмопевац Давид
јестатство - природа
Јован Громов - Јован Крститељ
Каин - братоубица, син Адама и Еве, убио брата из зависти
Саул - први израиљски краљ, који је најпре волео Давида, али га је касније прогањао, но Давид му је касније опростио и показао му своју љубав.
Дајем опште податке о делу:
Слово љубве у слободном преводу значи Реч о љубави. Ово деспотово песничко дело настало је највероватније 1409.г. „Слово љубве“ има форму песничке посланице, песме у прози, састављена је од десет строфа, чија почетна слова дају акростих.
Постављам питање:
- Да ли знате шта је акростих?
Акростих је песма у којој почетна слова стихова читана одозго према доле дају неку реч. То је најчешће реч која означава тему песме, аутора или име онаога коме је песма намењена. У случају ове песме имамо да акростих даје наслов песме.
Указујем им да то уоче у тексту.
Постављам питања и допуњујем их:
- Да ли сте разумели текст Слова и о чему то деспот пева?
Слово, има доста нејасних места, има каракер загонетке, али та загонетка има своје решење које се налази у тумачењу библијских мотива и псалама који су уткани у ово дело. Деспот пева о љубави, прво о свеукупној, божанској љубави, затим о љубави међу људима, а на крају и конкретно о својој према ономе коме посвећује дело. Скоро у сваком стиху налазе се атрибути који изражавају љубав.
- Пронађите у тексту те атрибуте.
То су: најслађи, највољњнији, нераздвојни, жељени, искрени, вољени и неоскудни. А и именице које се употревљавају су истог карактера: срце, поздрав, даровање.

- Коме је деспот Стефан Лазаревић посветио ово дело? Да ли се то може налутити из уводне строфе дела?
Коме је ово песничко дело упућено, не зна се тачно, јер песников исказ „име рекав“ то сакрива. Међутим постоје различита тумачења ове празнине у тексту. Неки мисле да је овај песнички текст посвећен сестри Оливери, која је одведена у харем, Бајазиту, за којом је брат Стефан силно патио. Друга могућност је да је дело надахнуто љубављу према вереници, грчкој принцези, која га је чекала три године, али та могућност је мало вероватна. Трећа и највероватнија могућност јесте да је дело посвећено брату Вуку јер је настало у време када расту неспоразуми, свађе и раздори између деспота и брата, као и сукоб са сестрићем Ђурађом, око расподеле власти и када деспот, после дугих сукоба, пристаје да им издели земљу, само да би завладао мир међу њима.
- Који су доминантни мотиви певања у овом делу? Како би ученици лако препознали која су то два доминантна мотива, подижем два ученика да прочитају другу и трећу строфу.
Доминанатни мотиви у овом делу су љубав и природа. Природа и њене красоте, све што око види и све што ухо чује све је то творевина Бога. Међутим највеће „чудно дело божије“, веће и од онога што пролеће и лето нуде, јесте љубав. Љубав и природа су два везујућа мотива, који треба да покажу да је природа увек амбијент или атмосфера за љубав.
Указујем ученицима да обрате пажњу на мотив природе, на то како је она описана, говорим им да ћемо ту строфу довести у везу са седмом строфом.
- У којој је функцији деспотово певање о љубави?
Деспотово певање о љубави овде има функцију отварања врата братској љубави и помирењу, али се то као жеља скрива и само наговештава преко библијских мотива. Најважнија новозаветна мисао о љубави је уткана у дело. Преко ње деспот повезује трећу и четврту строфу. Наиме Бог је љубав, а сваки онај који љуби Бога треба да љуби и брата свога, а свако ко каже да љуби Бога, а мрзи брата свога, лажа је, а лажи у љубави места нема.
Али то место није лако препознати, јер је само наговештај, но, кад се каже Каин и Авељ, онда је јасно да су у питању браћа и међубратски односи. То је познати библијски мотив, брат Каин је позвао брата у поље и убио да из зависти. Деспот хоће да указе да то није права љубав, да је она привидна и лажна, далеко од чисте и искрене љубави јер Каин „љубави туђ, рече Авељу 'Изиђимо у поље'. Деспот је подсетио на тај мотив који је постао образац за неслогу и одсуство љубави међу браћом.
- Каква су дела праве, чисте љубави?
Чиста љубав је несебична и одвећ „бистротечна“. Таква љубав све „превазићи може“. Истинита љубав се доказује делима милосрђа, праштања, истинита љубав је већа од свих врлина.
- Којим библијским мотивима деспот у својој посланици излаже своју мисао о љубави?

Деспот уводи један по један мотив, којима на скривен начин указује да је предмет његовог певања братска љубав. Недостатак братске љубави дат је преко мотива првог братоубице Каина.
Наредни мотив је мотив слоге међу браћом. То је мотив из 133. псалма Давидовог. На том месту се каже да је љубав чиста „као миро, као роса“, која натапа душу бића „Када сва браћа живе заједно“.
У циљу бољег разумевања читам из Библије 133. Псалам, објашљавам шта је миро: то је архијерејски јелеј који се прави од пријатних мириса и којим се помазују свештеници по глави; Аерон је планина на којој пада велика количина снега и која се ту дуго задржава па за време летњих жега претвара у росу изнад Сиона. Дакле, као што је добро миро и роса са Аерона тако је добра љубав и слога међу браћом јер је она и услов божијег благослова.
- Како је представљена телесна љубав у делу?
Своје схватање љубави деспот наставља директним обраћањем младићима и девојкама саветујући им да негују љубав, али „право и незазорно“ да не би „младићство и девство повредили“, у супротном не би се могло више говорити о љубави која је божије дело, дар природе, сам Бог. Телесна љубав је зависна од божанске љубави, деспот жели да нагласи да после телесне љубави често долази до презасићења, док тако није са божанском љубављу, која је непроменљива и да се гресима телесне љубави, оним што је прљаво ожалошћава Дух Свети који је у човеку од крштења.
- Шта доносе друга и седма строфа? Да ли има новине у односу на ранија дела? О чему те две строфе певају?
Друга и седма строфа су потпуна новина у српској средњовековној књижевности. Друга пева о природи, имамо кликтави опис природе, усхићење природом, а седма је на тлу чулне љубави, чиме се наговештавају нова струјања којих је деспот био свестан.
У извесном смислу песник је овде већ на тлу чулне љубави, што је новина у средовековној књижевности и још један момент који ово дело чини оргиналним. Поред кликтавог описа пророде, ово је још један јасан траг надирања хуманистичких идеја и ренесансног гледања на живот и љубав. Ипак у духу са још живом традицијом и са временом у којем живи, песник ће рећи да љубав треба да буде права и незазорна, природа дело божије. Али ово дело показује не само личност деспотову, него и његово време, које је већ било усталасано новим мислима и новим погледима на човека и његов живот.
Шта даље доноси песма? О каквој љубави је реч? Читам осму строфу.
Песник се поново враћа на оног, кога не именује, али коме упућује посланицу, он почиње да говори о својој љубави према њему, почиње интимну исповест, што представља наставак уводног дела посланице, и опет уводи један библијски мотив који асоцира на захладнелу братску љубав и сједињавање у љубави праштањем. То је прича о Саулу и Давиду, старозаветним израиљским царевима. Наиме Саул је волео Давида, али из сумње да ће му преотети круну, прогони га, с намером да га убије, али Давид му опрашта.
У другом делу ове строфе се може препознати део из нарицаљке Давидове за Саулом и Јонатаном који су погинули у гори Гелвујској. У Саулу и Давиду у овом делу песме могу се препознати деспот Стефан и његов брат Вук.
- Зашто он жели да се поново сретну, види и опет у љубави сједине?

Носећи чежњу за поновним сусретом и братском блискошћу, с жељом да се помире, јер не може бити божијег благослова ни за једног, јер је сваки који мрзи брата свога- братоубица. Деспот призива чуда, тражи да реке пресахну, тј. да нестане препрека које их деле, чиме би се отворили путеви братског зближавања, као што се „Црвено море отворило пред Мојсијем“ или река Јордан у време Исуса Навина, када су Јевреји пренели ковчег завета преко исушеног Јорадана не оквасивши ноге. Ово је подсећање на осму строфу, где деспот говори како су реке и горе раздвојиле њега и онога коме упућује посланицу. Тиме он упућује искрени позив да се опет сједине у љубави, да се виде и састану, наравно у Христу, а то значи у љубави. Љубави је страна лаж, а праштање је њен највиши чин.
- Може ли се из ове песме наслутити трагична судбина српског народа?
Српски народ је одавнина имао непријатеља који су желели да завладају земљом на којој су живели, међутим, врло често су Срби страдали због неслоге, због братоубилачких ратова. Познати су кроз историју, од Немањића сукоби браће око престола, сукоби Стефана Немање са својом браћом, сукоб Стефана Првовенчаног и Вукана, Драгутина и Милутина, браће Мрњавчевић, а што се понављало и најновијој историји, па песма деспота Стефана Лазаревића доноси нешто сасвим другачије, он шаље посланицу љубави која се може узети не само као посланица упућена једном човеку, већ као универзална посланица љубави, уз позив на помирење и љубав.
- Каква се слика ствара о деспоту на основу ове песме, а у односу на раније владаре?
Велики државник и ратник деспот Стефан Лазаревић, шаље поруке љубави, које прерастају у апел у зов истинске братске љубави, уместо претње и слања војске на брата какве су биле пре њега у историји српског народа.
- Какве поруке доноси ова песма о љубави?
Песма доноси поруке мира и позива на свеопшту љубав. Дело је настало из велике љубави и носталгије према некоме кога више нема у близини и из велике чежње да се опет с тим бићем види и као некад буде у слози и љубави. Дакле то је и универзалана посланица љубави, Те поруке љубави су упућене са циљем да се људи сједине једни са другима у љубави, јер је слога међу људима и браћом, а сви смо ми браћа по Богу, као роса са Аерона, као миро и да таква љубав повезује човека са Богом.

Завршни део часа (око 5 минута)
- Да ли вам се допада сад песма кад смо је објаснили помоћу текстова који су у њу уткани?
Песма је сада много јаснија, јаснија је њена намена, основна мисао, па у контексту текстова који је чине функционише на уверљивији начин и представља право ремек- дело.

- Како бисте ви решили непријатељаство са било којим човеком или са најближима?

- За домаћи да научите осму строфу, за наредни час да се припремире за изражајно читање Слова.


















Изглед табле
Деспот Стефан Лазаревић „Слово љубве“

1377-1427.
„Похвално слово кнезу Лазару“,
„Натпис на мраморном стубу на Косову“ и
„Слово љубве“.

Слово љубве- реч о љубави Библијски мотиви:
1409. настало Каин и Авељ
10 стихова који чине акростих новозаветна мисао о љубави
„име рекав“ 133. псалам
Посвећено брату Вуку Давид и Саул- нарицаљка Давидова
Певац раздвајање Црвеног мора
јестатство исушивање Јордна
Јован Громов
Каин Мотиви:
Саул - љубав
Миро - природа
Аерон



Slični materijali



Komentari za materijal "Slovo ljubve Despot Stefan Lazarević priprema za čas"

Niko nije proverio ovaj materijal. Budite prvi i objavite svoje mišljenje.



Objavite svoje mišljenje

Uloguj se da ostaviš komentar