Registruj se | Zaboravili ste lozinku?

objekti

  

Izaberite uslove

Precizna pretraga:
Predmet:
Vrsta:
Format:



"objekti" pronađeni su rezultati pretrage 13


Pedagogija pojam predmet i podela

1. Predmet i definicija pedagogije............................................................................. 3
2. Pedagoško naučni zakoni, principi i pravila ......................................................... 4
3. Odnos između pedagogije i drugih nauka............................................................. 6
4. Pojam vaspitanja, znanja i umenja........................................................................ 7
5. Odnos između vaspitanja i obrazovanja................................................................ 11
6. Efikasnost obrazovno-vaspitnog rada ................................................................... 12
7. objektivni i subjektivni faktori efikasnosti obrazovno-vaspitnog rada................ 15
8. Naziv i pojam didaktike ........................................................................................ 17
9. Predmet i zadatak didaktike.................................................................................. 19
Didaktički principi
10. Princip naučnosti u nastavi i prilagođenosti nastave uzrastu ............................. 21
11. Princip individualizacije nastavnog procesa, sistematičnosti i potpunosti......... 22
12. Princip svesne aktivnosti učenika i očiglednosti u nastavi................................. 22
13. Princip povezanosti teorije i prakse i trajnosti znanja, umenja,
veština i navika................................................................................................... 23
14. Nastava kao specifična ljudska aktivnost ........................................................... 24
15. Vrste nastave ...................................................................................................... 26
16. Didaktička struktura nastavnog sadržaja ............................................................ 27
Komponente didaktičke strukture
17. Model i oblik didaktičke strukture sadržaja ....................................................... 30
18. Veze i odnosi u didaktičkoj strukturi sadržaja.................................................... 31
19. Koncepcija strukturiranja sadržaja ..................................................................... 32
20. Poredak sadržaja u didaktičkoj strukturi ............................................................ 34
Etape nastavnog procesa
21. Pripremanje za nastavni rad i obrađivanje nove građe ....................................... 35
22. Uvežbavanje i ponavljanje.................................................................................. 38
23. Proveravanje i ocenjivanje.................................................................................. 42
Oblici rada u nastavi
24. Frontalni oblik rada ............................................................................................ 44
25. Individualni oblik rada ....................................................................................... 45
26. Grupni oblik rada................................................................................................ 46
27. Rad u parovima................................................................................................... 48
28. Nastavne metode ............................................................................................... 49
29. Verbalno-tekstualne metode ............................................................................... 50
30. Ilustrativno-demonstrativne metode................................................................... 53
31. Laboratorijsko-eksperimentalne metode ............................................................ 54
32. Nastavna sredstva; pojam i podela ..................................................................... 56
33. Funkcije nastavnih sredstava .......................................................................... 59
34. Funkcija postizanja očiglednosti, intenziviranja učenja i razvijanja
umnih sposobnosti ............................................................................................. 60
35. Funkcija racionalizacije i ekonomičnosti nastave, inicijator misaone
i intelektualne aktivnosti .................................................................................... 62
Metodske koncepcije
36. Predavačko-informativna i egzemplarna nastava ............................................... 64
37. Individualizovana i programirana nastava.......................................................... 64
38. Problemska i timska nastava............................................................................... 65
39. Pojam učenja ...................................................................................................... 65
40. Cilj učenja .......................................................................................................... 68
Faktori koji deluju na učenje
41. Motivi i podsticaji za učenje............................................................................... 71
42. Emocije u učenju ................................................................................................ 73
43. Misaoni procesi u učenju.................................................................................... 74
44. Ličnost nastavnika i atmosfera u razredu ........................................................... 76
Metode učenja
45. Induktivna i deduktivna metoda učenja.............................................................. 78
46. Analitička, sintetička i sistematično-progresivna metoda učenja....................... 78
Etape procesa učenja
47. Sticanje percepcija i predstava ........................................................................... 80
48. Misaoni put stvaranja pojmova i usvajanja zakona............................................ 82
49. Utvrđivanje znanja, veština i navika................................................................... 84
50. Primena znanja u praksi...................................................................................... 86
51. Proveravanje znanja, veština i navika................................................................. 88
52. Pamćenje i ponavljanje....................................................................................... 89
53. Zaboravljanje...................................................................................................... 91
54. Grupno učenje i transfer učenja.......................................................................... 93
55. Učenje na školskom času.................................................................................... 95
56. Učenje i radne navike. 1, predmet i definicija pedagogije, , 3 2, pedago?ko nau?ni zakoni, principi i pravila, , 4 3, odnos izme?u pedagogije i drugih nauka, 6 4, pojam vaspitanja, znanja i umenja, 7 5, odnos izme?u vaspitanja i obrazovanja, 11 6, efikasnost obrazovno-vaspitnog rada, , 12 7, objektivni i subjektivni faktori efikasnosti obrazovno-vaspitnog rada, 15 8, naziv i pojam didaktike, , 17 9, predmet i zadatak didaktike, , 19 didakti?ki principi 10, princip nau?nosti u nastavi i prilago?enosti nastave uzrastu, 21 11, princip individualizacije nastavnog procesa, sistemati?nosti i potpunosti, 22 12, princip svesne aktivnosti u?enika i o?iglednosti u nastavi, 22 13, princip povezanosti teorije i prakse i trajnosti znanja, umenja, ve?tina i navika, , 23 14, nastava kao specifi?na ljudska aktivnost, , 24 15, vrste nastave, , 26 16, didakti?ka struktura nastavnog sadr?aja, , 27 komponente didakti?ke strukture 17, model i oblik didakti?ke strukture sadr?aja, 30 18, veze i odnosi u didakti?koj strukturi sadr?aja, , 31 19, koncepcija strukturiranja sadr?aja, 32 20, poredak sadr?aja u didakti?koj strukturi, , 34 etape nastavnog procesa 21, pripremanje za nastavni rad i obra?ivanje nove gra?e, 35 22, uve?bavanje i ponavljanje, , 38 23, proveravanje i ocenjivanje, , 42 oblici rada u nastavi 24, frontalni oblik rada, , 44 25, individualni oblik rada, , 45 26, grupni oblik rada, , 46 27, rad u parovima, , 48 28, nastavne metode, , 49 29, verbalno-tekstualne metode, , 50 30, ilustrativno-demonstrativne metode, , 53 31, laboratorijsko-eksperimentalne metode, , 54 32, nastavna sredstva; pojam i podela, 56 33, funkcije nastavnih sredstava, , 59 34, funkcija postizanja o?iglednosti, intenziviranja u?enja i razvijanja umnih sposobnosti, , 60 35, funkcija racionalizacije i ekonomi?nosti nastave, inicijator misaone i intelektualne aktivnosti, , 62 metodske koncepcije 36, predava?ko-informativna i egzemplarna nastava, 64 37, individualizovana i programirana nastava, 64 38, problemska i timska nastava, , 65 39, pojam u?enja, , 65 40, cilj u?enja, , 68 faktori koji deluju na u?enje 41, motivi i podsticaji za u?enje, , 71 42, emocije u u?enju, , 73 43, misaoni procesi u u?enju, , 74 44, li?nost nastavnika i atmosfera u razredu, , 76 metode u?enja 45, induktivna i deduktivna metoda u?enja, , 78 46, analiti?ka, sinteti?ka i sistemati?no-progresivna metoda u?enja, 78 etape procesa u?enja 47, sticanje percepcija i predstava, , 80 48, misaoni put stvaranja pojmova i usvajanja zakona, , 82 49, utvr?ivanje znanja, ve?tina i navika, , 84 50, primena znanja u praksi, , 86 51, proveravanje znanja, ve?tina i navika, , 88 52, pam?enje i ponavljanje, , 89 53, zaboravljanje, , 91 54, grupno u?enje i transfer u?enja, , 93 55, u?enje na ?kolskom ?asu, , 95 56, u?enje i radne navike
Pedagogija
Broj strana: 105

3D modeliranje prave šape

Prezentacija na temu 3D modeliranje prave šape, predmet Računarsko projektovanje tehnologija. 3d modeliranje prave sape, prava sapa, kreiranje modula, modulske forme, asocijativni model, relacije, vizuelna komunikacija, geometrijski model, inzenjerski model, tehnoloski model, proizvodni model, model, zicani model, povrsinski model, kreiranje parametara, odnos roditelj-dete, familija delova, objekti, racunarsko projektovanje-tehnologija
RAČUNARSKO PROJEKTOVANJE TEHNOLOGIJA
Broj strana: 22

Standardi u izgradnji turističkih objekata maturski rad

Maturski rad . Turizam, hoteli, standardi, izgradnja, objekti, investicije, seminarski, seminarski rad, seminarski rad turizam i hotelijarstvo, maturski rad |
Turizam i hotelijerstvo
Broj strana: 20

Ugostiteljski objekat lekcija

Pojam i karakteristike ugostiteljskog objekta. Ugostiteljski objekat, hotel, motel, glavni, ulaz, apartmansko, naselje, restoran, hostel, objekti, ugostiteljstvo, usluge, smestaj, karakteristike hotela
Agencijsko i hotelijersko poslovanje
Broj strana: 2

Krivicno pravo - nuzna odbrana - seminarski rad

Seminarski rad "Nuzna odbrana". Nuzna odbrana, krivicno pravo, seminarski rad, kanonsko pravo, dusanov zakonik, karadjordjev zakon, kriminalni zakonik, napad, ponasanje coveka, objekti napada, protiv napad
KRIVICNO PRAVO
Broj strana: 12

Tačke na topografskoj karti

Tačke na topografskoj karti. Topografska karta, tacke na topografskoj karti, drzavna teritorija, trigonometrijske tacke, objekti |
Policijska topografija
Broj strana: 2

Pojam i podela osnovnih sredstava

Skenirano. Pojam, podela, osnovnih, sredstava, osnovna, sredstva, osnovna, obrtna, u pripremi, priprema, u funkciji, funkcija, zemlji?ta, ?ume, gradjevinski, objekti, oprema, zasade, osnovno, stado, materijalna, prava, van funcije, f-ja, f-je
Dvojno knjigovodstvo
Broj strana: 4

Rezultati i ulaganja preduzeća

Skenirana skripta. Rezultati, ulaganja, preduze?a, ulaganje, reprodukcija, faktori, principi, kvalitet, naturalni, vrednosni, oblik, karakteristike, prouzvoda, sredstava, rad, tehnolo?kog, procesa, tehnolo?ki, proces, materijala, predmet, materijal, vida, vid, proizvodnje, proizvodnja, tehni?ke, opremljenosti, tehni?ka, opremnljenost, prirodni, faktori, ljudski, objektivni, subjektivni, dru?teveni, tr?i?ni, mere, dr?avne, intervencije, dr?avna, intervencija, tehni?ki, kulturne, op?teobrazovne, vrednosti, dispozitivni
Ekonomika preduzeća
Broj strana: 5

Naucni stil

Naucni stil, srpski jezik, srednja skola. Srpski jezik, srednja skola, naucni stil, knjizevnost, objektivnost, uzdrzanost autora, sintaksicki plan |
Srpski jezik
Broj strana: 1

Istina kao osnovni princip novinarske etike

U svom seminarskom radu obradjujem temu istina kao osnovni princip novinarske etike. Novinarstvo je danas veoma razvijena profesija njeno postojanje se povezuje sa time sto je neophodna gradjanima zarad saznanja korisnih informacija. Novinarstvo i mediji danas vise nego ikada u istoriji čovecanstva ispunjavaju javnu sferu i prožimaju društvo širom sveta. Prvi i osnovni kodeks u novinarstvu,koga svaki novinar treba da se pridržava jeste obaveza prema istini, koja podrazumeva da novinari prilikom saopštavanja moraju koristiti istinu jer je suštinska disciplina u novinarstvu upravo poverenje koje publika očekuje od novinara. Danas glavni problem predstavljaju moralne dileme sa kojima se svakodnevno sreću medijski radnici, kada je dozvoljeno odnosno opravdano namerno govorenje neistine. . Istina, novinarstvo, objektivno izvestavanje, obaveze novinara
Ponasanje potrosaca
Broj strana: 7

Monotranzitivni i ditranzitivni glagoli

Monotranzitivni i ditranzitivni glagoli, primeri, predloski objekti (PO), indirektni objekti (IO), direktni objekti (DO). Monotranzitivni, ditranzitivni, glagoli, objekti, objekat, predloski objekat, direktni objekat, indirektni objekat
Kontrastivna analiza
Broj strana: 4

Radnja, posledica i uzročni odnos

Skripta prekršajno pravo. Prekrsajno pravo, prekrsajno, pravni fakultet, radnja, posledica, uzrocni donos, objektivno subjektivna radnja |
Prekrsajno pravo
Broj strana: 2

Jovan Dučić - Jablanovi (analiza pesme)

JABLANOVI
Jovan Dučić
Pesmu „Jablanovi“ čine tri katrena, dakle, tri strofe od po četiri stiha; rima je obgrljena (abba, cddc, effe), vrsta stiha- paralelni dvanaesterac (6+6). Pesma u celini izgleda ovako:
Zašto noćas tako šume jablanovi,
Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.

U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i sivu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume, čudno, i drhću u svodu.

Sam, kraj mutne vode, u noći, ja stojim
Ko potonji čovek. Zemljom prema meni,
Leži moja senka. Ja se noćas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.
Smisao pesme je egzistencijalni strah, strah od smrti. Pesma “Jablanovi” donosi subjektivni doživljaj prirode. Umetnički pejzaž izjednačava se sa stanjem u ljudskoj duši, a to je Dučić jasno eksplicirao u svojoj pesmi “Podne” : “ Sve je tako tiho. I u mojoj duši
produženo vidim ovo mirno more...”
Pejzaž čini slika u kojoj dominiraju jablanovi, iza kojih je mesec na zalasku sa obrisima brežuljakaza koje će zaći. Pozadinu pesme čini crna, mrtva noć, a u prvi plan izbija pored jablanova, prizor vode, olovno mirne i sive u čijoj se dubini nazire izvrnuta slika jablanova, sa mesecom, sivim nebom i čovekovom senkom. To je vizuelna slika koju bi slikar mogao sa mnogo uspeha nacrtati, a uz ovu vizuelnu sliku dao je Dučić I akustičnu sliku, u čijoj pozadini je tišina poentirana mrtvilom noći i mirnoćom vode, dok se u prvom planu nalazi šuštanje jablanova- 4 puta naglašeno u pesmi. Pesma započinje nizom upitnih rečenica koje predstavljaju pitanja bez odgovora I kojima se uvodi radoznalost, otkriva se da pesnika muči tajna, želja da tu tajnu odgonetne. Prilogom “tako” iz prvog stiha: ”Zašto noćas tako šume jablanovi”,
postiže se iluzija da jablanovi šume tu odmah pored nas , otuda će se ovaj prilog tri puta ponoviti tokom pesme. Na sličan način deluje i onomatopejski glagol – šume- Za šuštanje jablanova u pesmi se uporno pita. No, ne bi se tako uporno pitalo da je u pitanju obično šuštanje – dakle odgovor je u nekoj drugoj, skrivenoj, važnijoj pojavi koja pripada duhovnom svetu. Spoljašnji šum prekvalifikuje se u duševni nemir. Pesma je napisana u pripovedačkom prezentu- šume, drhću, stojim, strepim- time se sugeriše neposredno prisustvo čulnog sveta, i aktivno učešće lirskog subjekta u njegovom percipiranju. Pesma počinje subjektivnom intonacijom, a ubrzo sledi privid objektivne deskripcije- žuti mesec sporo zalazi za hume, a senka jablanova ogleda se u sivoj, mutnoj void- da bi kraj pesme bio ponovo subjektivno intoniran sa semantički naglašenim prvim licem- ja stojim, ja se noćas bojim itd... Središte pesme je, dakle depersonalizovano- slika noćnog pejzaža data je u trećem licu. Taj pejzaž kreće se od najudaljenije tačke – kosmičkih daljina, prizor meseca, ka crnim humovima na horizontu, do sive I mutne vode da bi se fiksirala senka pesničkog subjekta ove pesme, a onda se svela na njegovo duševno stanje. Duševno stanje tako je postal krajnje ishodište pesme, glavna poenta pesme. Čitav pejzaž podredjen je osnovnoj ideji straha od smrti, a jablanovi šume upravo zato što je pesnički subjekat usamljen i oseća strah pred životom.







. Vrsta stiha, strofe, rime; tematika pesme, osnovni motivi pesme, stilsko- izra?ajna sredstva, detaljna analiza pesni?kih slika
Srpski jezik
Broj strana: 2


"objekti" pronađeni su rezultati pretrage 13