Pomodoro tehniku je krajem osamdesetih osmislio Frančesko Ćirilo, student iz Italije koji je i sam imao muke da se skoncentriše na knjige. Pomoć je pronašao u kuhinjskom tajmeru u obliku paradajza, po kome je metod i dobio ime.
Ideja zvuči skoro previše jednostavno. Radite kratko i sabrano, pa odmorite. U praksi, baš ta jednostavnost spašava kada gradivo deluje beskrajno, rok se primiče, a pažnja beži na telefon svakih nekoliko minuta. U nastavku je sve što vam treba da ovu tehniku primenite već danas, bilo da spremate ispit, stručni sertifikat ili kurs uz posao.
Ključne tačke
- Jedan pomodoro traje 25 minuta rada bez prekida, a posle njega sledi pauza od pet minuta.
- Nakon četiri završena bloka pravi se duža pauza od 15 do 30 minuta.
- Gradivo se pre početka deli na male zadatke koji staju u jedan ili dva bloka.
- Unapred zadate pauze čuvaju koncentraciju bolje od pauza koje pravite po osećaju.
- Ritam se može prilagoditi vrsti gradiva, ali pravilo jednog zadatka po bloku ostaje.
- Telefon, imejl i poruke čekaju pauzu, jer prekid poništava ceo blok.
Pomodoro tehnika učenja korak po korak
Pripremite gradivo pre prvog tajmera
Napišite listu svega što tog dana treba da savladate. Zatim svaku stavku razbijte na komade koji se mogu završiti za jedan ili dva bloka. „Naučiti treću oblast“ je preširoko. „Pročitati i podvući lekciju o procentnom računu“ je zadatak sa kojim mozak tačno zna šta da radi.
Ponekad se zaglavite jer neki deo gradiva jednostavno ne razumete, pa ni najbolji tajmer ne pomaže. Matematika je tu čest krivac.
Za takve situacije postoje privatni časovi matematike onlajn, sa profesorima koji objasne ono što iz knjige ne ide, a pomodoro blokove kasnije koristite za vežbanje umesto za lutanje kroz zadatke.
Šta radite tokom 25 minuta
Podesite tajmer i radite isključivo na jednom zadatku. Bez proveravanja poruka, bez „samo da pogledam nešto“.
Ako vam usred bloka padne na pamet nešto drugo, recimo poziv koji treba obaviti ili stvar koju treba kupiti, zapišite to na papir pored sebe i odmah se vratite gradivu. Kada tajmer zazvoni, stavite štiklu na papir. Taj mali znak napretka motiviše više nego što biste očekivali.
Pauze koje zaista odmaraju
Pet minuta je kratko, pa ga iskoristite pametno:
- ustanite od stola i protegnite se,
- popijte vode ili otvorite prozor,
- prošetajte do druge prostorije,
- pogledajte kroz prozor u nešto udaljeno.
Društvene mreže su loš izbor za pauzu. Pet minuta skrolovanja lako postane dvadeset, a glava se ne odmara jer stalno prima nove informacije.
Posle četvrtog bloka sledi duža pauza od 15 do 30 minuta. Tada možete da jedete, izađete napolje ili se jednostavno opustite.
Pomodoro tehnika i zašto kratki blokovi čuvaju pažnju
Možda vam se čini da je pauza na svakih 25 minuta gubljenje vremena. Istraživanja govore suprotno.
Prema istraživanju sa Univerziteta u Mastrihtu, objavljenom u časopisu British Journal of Educational Psychology, studenti koji su sami birali kada će da predahnu imali su duže sesije i duže pauze, ali i više umora i rasejanosti, uz slabiju koncentraciju i motivaciju u odnosu na grupe sa unapred zadatim pauzama. Grupe sa sistemom su pritom završile sličnu količinu posla za kraće vreme.
Slično pokazuje i metaanaliza objavljena u časopisu PLOS ONE. Pregledom 22 ranije studije autori su utvrdili da su pauze od najviše deset minuta povezane sa manje umora i više energije.
Na sam učinak kratke pauze nisu imale jasan uticaj, ali što je pauza bila duža, to je efekat na učinak bio veći, pa zahtevni zadaci verovatno traže i odmor duži od deset minuta. Zato ona duža pauza posle četvrtog bloka mora da se ispoštuje.
Kratki ciklusi se uklapaju i u ono što znamo o ljudskom pamćenju. Gradivo obrađeno u manjim porcijama, uz ponavljanje, lakše se zadržava od onog koje ste pokušali da „progutate“ u jednom dahu.
Pomodoro ritam prilagođen vrsti gradiva
Klasičnih 25 minuta je odlična polazna tačka, ali nije svako gradivo isto. Za neke zadatke je to sasvim dovoljno vremena, dok drugi ipak zahtevaju malo više pažnje. Evo kako možete da se organizujete.
| Vrsta gradiva | Preporučeni ritam | Kako iskoristiti blok |
| Teorija i čitanje lekcija | 25 minuta rada, 5 pauze | Čitanje, podvlačenje i kratke beleške na kraju bloka |
| Zadaci iz matematike, statistike ili knjigovodstva | 50 minuta rada, 10 pauze | Rešavanje serije sličnih zadataka bez prekida |
| Učenje napamet (definicije, propisi, testovi) | 25 minuta rada, 5 pauze | Ponavljanje uz kartice i samotestiranje |
| Pisanje seminarskog rada ili izveštaja | 50 minuta rada, 10 pauze | Jedan blok za plan, sledeći za pisanje bez ispravljanja |
| Kurs ili sertifikat uz posao | 25 minuta rada, 5 pauze | Dva do četiri bloka posle radnog vremena, dok je glava još sveža |
Tehnika radi i kada se uči u društvu. Svi uključuju tajmer u isto vreme, rade u tišini, a priče ostavljaju za pauzu.
Ako se dvoumite koji pristup vam više odgovara, pogledajte kakve prednosti nose samostalno učenje i rad u grupi.
Pomodoro greške zbog kojih tehnika ne daje rezultat
Većina ljudi odustane posle par dana i zaključi da „to nije za njih“. Najčešće je razlog neka od ovih sitnica:
- pauza od pet minuta pretvori se u pola sata na telefonu,
- zadatak je preširok, pa posle bloka nemate osećaj da ste išta završili,
- telefon stoji na stolu „samo da se vidi sat“,
- preskačete dugu pauzu jer vam baš ide,
- brojite blokove, a ne proveravate šta ste zaista naučili.
Poslednja greška je najpodmuklija. Osam štikli na papiru izgleda impresivno. Ali ako na kraju dana ne možete svojim rečima da objasnite pročitano, blokovi su protekli bez pravog učenja. Odvojite poslednjih par minuta svakog četvrtog bloka da sebi postavite nekoliko pitanja iz gradiva.
